Россия и становление сербской государственности, 1812–1856

Кудрявцева Елена

Маркович С. Сербия на Востоке. Избранные сочинения. М., 1956.

Михаил Обренович. Милош Обреновић или поглед на историjу Србиjе от 1813 до 1839. Београд, 1863.

Ников П. Взъраждане на българския народ // Църковно-национални борби и постижения. София, 1971.

Поповић В. Европа и српско питање у периоду ослобођења. Београд, 1940.

Поповић В. Метернихова политика на Блиском Истоку. Београд, 1931.

Поповић

В. Политика Француске и Аустриjе на Балкану у време Наполеона III. Београд, 1925.

Стоjанчевић В. Из историjе Србиjе Другог устанка и кнез Милошеве владе. 1815–1839. Београд, 1995.

Стоjанчевић В. Кнез Милош и источна Срби jа. 1833–1838. Београд, 1957.

Сто j анчевић В. Милош Обреновић и његово доба. Београд, 1966.

Сто j анчевић В. Србиjа и ослободилачки покрет на Балканском полуострову у XIX веку. Београд, 1990.

Страњаковић Д. Влада уставобранитеља. 1842–1853. Београд, 1932.

Страњаковић Д. Држање Србиjе према Аустри jи и Мађарима 1848–1849. Београд, 1935.

Страњаковић Д. Jyгословенски национални и државни програм Кнежевине Србиjе у 1844 год. Сремки Карловци, 1931.

Страњаковић Д. Политичка пропаганда Срби jе у Jyгословеским покраинама 1844–1859 године. Београд,1936.

Страњаковић Д. Срби jа пи jемонт jужних словена 1842–1853. Београд, 1932.

Филиповић А. Право трговања у обновљено j Срби jи до 1835 године. Архив за правне и друштвене науке. Кн. V. № 5, 6.

Чубриловић В. Истори jа Београда. Београд, 1974. Кн. 2.

Чубриловић В. Историjа политичке мисли у Срби jи XIX века. Београд, 1955.

Ђетковић J. Карађорђе и Милош. 1804–1830. Београд, 1960.

Ђоровић В. Истори jа Срба. Ниш, 2001.

Экмечич М. Россия и народные движения на Балканах в 1848 г. // Национальное возрождение Балканских народов в первой половине XIX века и Россия. М., 1992.

Ancel J. Manuel historique de la Question d’orient (1792–1925). Paris, 1926.

Anderson M. A. S. The Eastern Question. 1774–1923. London, 1966.

Clayton G. D. Britain and the Eastern Question. From Missolongi to Gallipoli. London, 1971.

Deshanel L.-P. Histoire de la politique exerieure de France. 1806–1936. Paris, 1936.

Driault E. La Question D’Orient depuis ses origins jusqu’`a nos jours. Paris, 1909.

Goldfrank D. M. The Origins of the Crimean War. London; New-York, 1993.

Jelavich B. Russian’s Balkan Entanglements. 1806–1914. Cambridge, 1991.

Jelavich B. A. Century of Russian Foreign Policy. 1814–1914. Filadelphia; New-York, 1964.

Jelavich Ch. The Balkans in Transition. Berkeley, 1963.

Jelavich Ch. and B. The Balkans. 1965.

Jelavich Ch. and B. Establishment of the Balkan National States. Seatle; London, 1977.

Kohn H. Pan-Slavism. Its History and Ideology. Notre Dame, 1953.

Le Donn J. P. The Russian Empire and the World, 1700–1917. 1997.

MacKenzie D. Serbs and Russians. New York, 1996.

Miller W. The Ottoman Empire and its Successors. London, 1966.

Pavlowitch S. K. Anglo-Russian Rivelry in Serbia. 1837–1839. The Mission of Colonel Hodges. Paris, 1961.

Sehiemann Th. Geschichte Russlands under Kaiser Nicolas I. Bd. III. Berlin, 1913.

Valsecchi F. Qeustione d’Oriente dalle origini alla pace di Parigi (1718–1856). Milano, 1955–1956.

Список

сокращений

АВПР – Архив внешней политики Российской империи;

Архив ПОИИ – Архив Петербургского отделения Института российской истории;

БИС – Балканский исторический сборник;

ВЖ – Военный журнал;

ВИ – Вопросы истории;

ВПР – Внешняя политика России XIX и начала XX века;

ГАРФ – Государственный архив Российской Федерации;

ДиНР – Древняя и новая Россия;

МЖ – Международная жизнь;

НиНИ – Новая и новейшая история;

ОР РГБ – Отдел рукописей Российской государственной библиотеки;

РА – Русский архив;

РВ – Русский вестник;

РГА ВМФ – Российский государственный архив военно-морского флота;

РГАДА – Российский государственный архив древних актов;

РГВИА – Российский государственный военно-исторический архив;

РМ – Русская мысль;

РС – Русская старина;

СОиСА – Сын Отечества и Северный Архив;

СПб. ведомости – Санкт-Петербургские ведомости;

СС – Советское славяноведение;

УЗ ИнСлав – Ученые записки Института славяноведения;

УЗ ЛГПИ – Ученые записки Ленинградского государственного педагогического института им. А. И. Герцена;

УЗ ЛГУ – Ученые записки ЛГУ;

УЗ МГУ – Ученые записки МГУ.

Вклейка

Карагеоргий. Худ. В. Л. Боровиковский